Bluesbreaker Intervju

Bluesbreaker dolazi iz Kijeva, Ukrajine i jedan je od najboljih evropskih hardcore bendova. Momci su u svoju muziku implementirali razne pravce post hc-a 90ih, grandža, roka, bluza. Do sada su imali par evropskih turneja ali nikako nisu dolazili do naših krajeva. Takođe bend radi na svom prvom ''pravom'' albumu. O njihovoj prebogatoj sceni, novim pesmama i turneji pročitajte više u ovom kratkom intervjuu.

1.You had 3-4 european tours till now and you visited Budapest 2 times, but this is the first time you hit Balkan if I’m correct? Why you never came here? Tell me what is the biggest opstacle for a band from Kiev to tour Europe and if there is any? What’s the difference touring Europe and Ukraine, Belarus,Russia?

Hey hey!! Yes, correct!! Well, mostly because Budapest was closer to our usual central european route and we have great friends there (shout outs to Chiller Than Most/No Regrets Booking). But i was always interested in Balkan region and countries of former Yugoslavia, because you have amazing cultural and historical background, so i always wanted to travel here and now it's finally possible, we are so stocked!!

Yes, there are some obstacles and the main is the visa question – ukranians need to apply for EU visa for every trip, prepare full package of documents that prove that you have job, money for traveling, etc., and you'll never know if you'll get the visa or not, it's like a lottery.  Touring in post-soviet countries and EU are quite similar, but i guess the audience in post-soviet area has less shows in general, so kids are always excited to see the bands and vice verca. Also, EU has better roads and well-built hardcore punk infrastructure, post-soviet cops are more corrupt and pissed off...))


2. You have a great scene there. We know and we are listening for a while to a bands like Together, Suppression, Aspire, Set Adrift, Still etc. Lot of influence by Rev, New Age records, 90s hardcore, how’s that? It seems that Odessa and Kiev are like European hardcore Mecca . Tell me more how that happened and why all this awesome bands doesn’t tour Europe?

Thanks!!! Well, honestly, I don't know why exactly this is happening right now. Probably because we have some really nice and talanted people here, who still care a lot about music and want to make something out of nothing. Both in Kyiv and Odessa, it's small close circle of friends, who like to hang out together, travel, hang out and have fun. And i guess hardcore is all about this things, so why not?) 

As for touring Europe – well, it takes money and time. Ukrainian bands are sadly not that popular in Europe, so touring means losing money, and it's hard to afford that. But i hope this will change some day, maybe next year, who knows. I'd love to see our bands traveling everywhere.

3. You put out your S/T record for Chillean record label Amendment records, which is awesome. Remission and the other guys have been doing  some awesome job in the last couple of years. Tell me how that happened? That was in 2013-2014 right? Do you have any new songs and about your plans with the band in the future? 


Pablo suggested us to do compilation of our 3 EPs as one LP, and it turned out good. But that was in 2014, right. After that we've been working on our first real album, which hopefully will be ready-to-go this summer. On this tour we play mostly new material, so it's good chance to test these songs. Honestly, they sound a lot different than our previous stuff. It's still a heavy hardcore, but blended with 90's alternative rock tunes and american noise rock. We find this as something new and interesting, a brand new chapter in the life of Bluesbreaker.

4. You have a lot of different  influences in your music and its kinda unique, cause even if it’s a hardcore rooted sound there is some rock, blues vibes that makes a good bland there. We know that sometimes it could be hard not to fit in in any particular hardcore genre. How is Bluesbraker accepted and what  are the reactions from people who heard you for the first time?

Well, we never had an agenda neither to be another copycat band, nor something «extremely fresh and unique», we were always trying just to write nice riffs and harmonies, something that we would like to listen. At some point we were really influenced by stoner rock and blues, we still are, really, so we had songs that sounded like that as the result. As i said before, our latest material has some other patterns and structures, we’ve stepped even more “out of the genre”. But usually people like our stuff, it has something for everyone, at least we think so. 


5. Have you ever heard something about Serbian or Novi Sad scene? What’s your expectations? Have a safe trip, awesome time on tour  and see you soon.

Well, I heard a lot about Serbian punk and post-punk scene of the 80s-90s, but honestly not that much about local hardcore. I'm really stocked to see Novi Sad, it looks like awesome and interesting city with great background and history, I hope we'll have some time to explore it nicely. And of course I'm stocked for the show!! Thanks to Rebuild Collective for making this happen and having us, I hope this will be a wild one, hahah)))Cheers and see you soon!!!

Bluesbreaker
bandcamp
facebook

Monster core and more

Moj deda Rada je uvek govorio ''Derane, sklanjaj se od budala, onih koji galame, koji se guraju svuda u prve redove''. Problem je u tome, deda, što tih budala i galamdžija ima na sve strane, sve više i dok se mi sklanjamo i ćutimo, oni nam sjebaše sve živo: arhitekturu, industriju, kulturu - život. Dok se mi držimo naših marginalnih grupica, kruga prijatelja i utopijski verujemo da se i naš glas nešto računa, glavati veprovi i cele njihove šire familije su u svim državnim foteljama firmi, ustanova i egzistiraju na račun svih gradjana ove banane od države. Imamo naše fb naloge, tvitere, blogove i krug istomišljenika, slična interesovaja, ideje, ali kada izadjemo iz tog kruga shvatamo koliko je realna situacija u ovoj zemlji sjebana. Sjebana do te tačke, da nam je sad već kasno za neko ''budjenje'', revolucije itd. Ono ''nešto'' normalnog sveta koje je dograbilo madjarske pasoše ili uspela na neki drugi način da pobegne iz zemlje u poslednjih 10 godina je to i uradila (njih oko 500.000), a verujem da je realna cifra i dosta veća, jer imam gomilu drugara koji rade godinama po Arapskim zemljama recimo sa adresama stanovanja u Srbiji.

Možda na krupnom planu jeste sve tako sjebano, ali ne mora biti i u našoj subkulturi. Previše ljudi se godinama cima da hardcorepunk bude zona bezbedna od raznih oblika diskriminacije kao što su seksizam, klasicizam, nacionalizam, specizam, homofobija i razni oblici ksenofobije i fašizma.
Hardcorepunk subkultura nije zasnovana na profitu, dobiti, iskorišćavanju već na solidarnosti, Do it Yourself etici i zajedništvu. Pa zašto onda i pričamo o Monsteru na hardcorepunk sceni? Zato što je očigledno gomili novih ljudi, a bogami i matoraca, koji se upoznaju sa subkulturom, nejasno šta se tu dešava i zašto dolazi do tolikog odboja dela scene prema ovom degenomenu. Naravno, to je i za očekivati jer se ta multinacionalna kompanija vodi politikom profita, masovnog reklamiranja tj konstantne prisutnosti u medijima i ima lakši pristup širem auditorijumu nego sam koren ideje pokreta. Ali prisutan je svuda i Vučić, pa ne glasamo svi za njega, niti delimo njegovo razmišljanje.

Ako nas je hardcorepunk nešto naučio, to je da preispitujemo sve oko nas. Zato se zapitajte ovde i postavite sebi pitanje: Koji može biti interes jednoj multinacionalnoj korporaciji da gura prste u underground subkulturu kao što je hc? Da li vam se odgovori tipa ''Samo žele da promovišu muziku, poruku i podrže revolucionarne ideje'' deluje moguć? Ili je mnogo realniji odgovor da su to još jedni mostrumi kapitalističkog sistema koji je kao gladni vuk osetio da postoji tu neka grupa ljudi /pokret koji ima zadovoljavajuću brojnost, te mogućnost zarade i žele ga samo eksploatisati zarad sopstvene pohlepe. Lepo je to što oni podele par sokova i plate vam iznajmljivanje neke binske opreme/ kombi prevoze za turneje u nekim boljim državama , ali po koju cenu?

I can truly say I don't give

A fuck about your money

Because it means so much to you

(And all your money)

Why does it mean so much to you?

You speak the land of greed

I'm talking a world of need

Money has nothing to do

With the value of life

But that's just common sense

You call me up and talk

About money

I don't want to hear anymore

About money

You put yourself up for sale

You're all sold out

- Embrace

Da se razumemo, da su Minor Threat, Black Flag, Youth of Today, Gorilla Biscuits, Bold pevali o tome kako treba da budem što popularniji, da budem sebičnjak koji misli samo na sebe i svoj bend, prodam što više albuma, majica, imam što više lajkova i folovera, userem u gaće od alkohola i pojebem šta stignem, rekao bih OK, boli me kurac, ovi sponzori će mi pomoći da to možda i ostvarim. Ali za to je bio zadužen glam rock, heavy metal, pank rock devedesetih, metal core dvehiljaditih. Sve i svakog koga su mogli da kupe za novce, oni su to i uradili. Evo šta je SHAI HULUD, jedan od začetnika metalcore pokreta rekao na ovu temu:

''Taking the term literally, and breaking it apart, yes, we definitely are a true example of “metalcore,” a hybrid of hardcore and metal. When we used to joke with the term, it was just a clever (or not so clever) way of describing a metallic hardcore, metal-influenced hardcore, or hardcore-influenced metal band. My friends and I would listen to Deadguy and say “this isn’t HARDcore, it’s METALcore,” which made sense based on the music they played, combined with the attitude and ethic of the band. Same thing used to be said for Earth Crisis, Integrity, Coalesce, Unbroken, and a lot of the 90s bands that incorporated heavier riffs and more progressive structuring and ideas into their songs. When the term “metalcore” was thrown around back then it was very tongue-in-cheek; this, obviously, long before it became a legitimate genre, it’s current legitimacy being highly debatable, of course. “Metalcore,” the actual genre in 2008 doesn’t usually seem like a hybrid of hardcore and metal as much as it just seems like metal, only written by people who imitate it rather than love it, typically resulting in trite and shallow music. If this accurately describes “metalcore” then we clearly do not embrace the term. Conversely, if Earth Crisis and Deadguy define “metalcore, ” count us in.''

Oni koji stoje u odbrani monster degenomena pominju često nebuloze tipa ''pa šta ako nas sponzoriše monster? i vi pijete Colu, ili nosite Vans patike, ili Nike ili nosite KC čarapu na kurcu''. Klasično palamudjenje. Nije stvar u tome ko šta pije ili nosi, to je stvar sopstvene informisanosti i ličnih izbora ali ovde je u pitanju način na koji Monstrum kolektivno želi da iskoristi našu scenu i ono što volimo zarad svojih ličnih interesa firme. Na jedan vrlo podmukao i zao način. Pijte vi šta želite, možete i da se bodete u venu i igrate goli dok gledate film KOSA, ali odjebite od nas u poskocima. Da li ste vi nekada videli da na underground svirkama stoji baner Coca-Cola, Amstel, Red Bull. Da li na Fluff festu kao centralnom festivalu evropske underground hardcorepunk subkulture i ideja koje prate pokret vidite nekad neki baner sa reklamom velikih korporacija? Ne vidite. Jel Propaganshi svirao na PRH u Sloveniji pod uslovom da nema tog istog Monstera? Da li vam to nešto govori? Da li ste bili na Sawa festu? Monte Paradizu? Medici, Metelkovoj, CK, DC-u, Indexu? Takve stvari svuda u normalnim hc krugovima i većini pokreta izazivaju odbojnost i gadjenje kod svih koji neguju revolucionarni i slobodarski duh.Pa ja se sećam neke monster reklame za festival gde svira neki ''hardcore'' bend i na kome bendovi polivaju devojke pivom po majicama da bi im videli grudi. Da li vi tako zamišljate vrhunac panka?

Skoro su mi drugari poslali intervju koji ih je dobro zabavio vidim, a ako je njih to toliko zabavilo red bi bio da ja to podelim sa još nekim. Radi se o intervju koji je radio Nocturne magazin i pokazuje osnovno nepoznavanje porekla, suštine i ideje pokreta i pokušaj opravdavanja svojih interesa i ciljeva:

Nocturne: Poznata je netrpeljivost nekih frakcija scene prema metalcore ili hardcore bendovima koji prihvate saradnju, podršku, pa zašto ne reći i sponzorstvo. Zašto se to samo u ovom žanru smatra znakom izdaje, i zbog čega se svaki znak profesionalizacije i prihvatanja zakona tržišta smatra nečim toliko negativnim?

xxx: To su gluposti, kad bi samo mogli da jednom stavimo tačku na tu stvar... Svaka ideja koja teži da se održi je sama po sebi reakcionarna - reče jedan čovek bit hardcore kulture. I ta ideja koju guraš je jedino bitna, da ima zdravu poentu i da gađa cilj. Nekada je ulica bila poligon i postojao je jedan kanal komunikacije, danas imamo moderne tehnologije i gomile ispraznih ideja koje guše one prave. Profesionalizacija i zakon tržišta, malo grubo definisano, ali definitivno su sredstva kojima se svesno borimo za svoje ideje i neke nove klince u priči.Kome to smeta, je ništa drugo do retrogradan.

Metalcore sam pokušao da objasnim gore ili nisam, Shai Hulud je to vrlo dobro objasnio u par reči u tekstu gore.
Šta kaže Nocturne(bog da im dušu prosti), web portal za mlade buntovnike i one koji se tako osećaju?

''Poznata je netrpeljivost nekih frakcija scene prema metalcore ili hardcore bendovima koji prihvate saradnju, podršku, pa zašto ne reći i sponzorstvo.''
-Jeste, poznata je ako pod netrpeljivost smatrate da mi ne želimo da sviramo pod vašim zastavama i da naš način života i ideologija nisu na prodaju. Da li je toliko teško izguglati DIY kada već imate ''pristup modernim tehnologijama''? Da li vas je ROIR lepo zamolio kad ste ih zvali da samo pokrijete taj glupavi znak? Napravili su momci dovoljan ustupak. Vi, sa druge strane niste ispoštovali ljude i niste prihvatili saradnju. Rekli ste da Monster mora da svetli sa bine na podanike. Epilog: ROIR nije nastupio, što je sasvim okej i stvar izbora benda. Ovaj drugi deo o sponzorstvu mi je malo jadan, nismo fudbaleri, pa i da jesmo to smo na nivou Borca iz Čuruga, tako da se samo sramotite na regionalnim nivou sa tim sponzorskim proseravanjima.

''Zašto se to samo u ovom žanru smatra znakom izdaje, i zbog čega se svaki znak profesionalizacije i prihvatanja zakona tržišta smatra nečim toliko negativnim?''

- Zato što se radi o ljudima sa integritetom, a ne o balvanima sa futoške pijace. Zakon tržišta? Koga boli kurac za zakon tržišta u ovoj priči? Ovo previše podseća na neki udžbenik iz ekonomije. Ako vas zanima kako se pravilno praktikuje ekonomija u hardcore-u zašto ne istražite malo istoriju jedne od najbitnijih hardcore izdavačkih kuća, DISCHORD records i biće vam sve kristalno jasno. Lepo je rekao onomad Fugazi, samo ih kanda niste slušali, da bend mora da stvara muziku za sebe i da bude oslobodjen od pritiska prodaje albuma i novca. Bend ne treba da vam bude osnovni izvor prihoda jer ćete stalno biti pod pritiskom da van se pesme koje stvarate svide publici i polako ćete gubiti svoj pravac i integritet. Jbg, neće vam to reći vaš omiljeni kraba kor bend.

''zakon tržišta''

I da, treba da stavimo tačku na stvar, a to je tačka na pokušaj infiltriranja Monstruma u našu subkulturu jednom i zauvek. I svima sličnima koji žele da profitiraju i eksploatišu naš način života. Nije poenta da idemo na masovnost unutar scene. Bolje je i da nas bude 100 na koncertima koji razmišljaju svojom glavom, nego 1000 kompleksaša koji se u biti ne razlikuju puno od šaban šaulić ekipe. Ne znam stvarno šta treba tom Nokturnu sve ovo sa njihovim uplitanjem u hardcore priču, kada verovatno ne znaju da nabroje ni 5 REVELATION records izdanja. Anyway ... Glupost je neuništiva.
Sačuvajte svoj integritet!
Do it yourself, do it together!

 

Best of hardcore 2k15

Ove liste su uvek nezahvalan posao, teško je biti objektivan iz razloga što je nemoguće pratiti svetsku hardcore scenu čak i pored fb, twittera, i svih ostalih blogova i sajtova zajedno, a da ne izostaviš gomilu dobrih bendova. Jednostavno ti treba još jedan život samo za mjuzu, ako te to toliko zanima i interesuje.
Elem, da bi ove godine rebuild/srpska umea lista bila što merodavnija u ispitivanje javnog mnjenja je uključeno, ni manje, ni više, nego 100 ljudi sa scene širom sveta. To su uglavnom njuške koje su bile u NSu da sviraju ili smo ih upoznali negde na koncertima. Ekipa iz Amerike, Evrope, Australije, niko iz Azije, nema nikog iz Afrike i tu je ekipa iz ex Yu isto naravno. Nema na listi novog Terrora, Agnostic Front, Rykers, Pro-Pain i neću ni objašnjavati zašto. Ima ih na drugim blogovima.
Nadrealna Top lista hardcore superizdanja je podeljena u tri kategorije, ne bi li bila što realnija i merodavnija. A to su: Najbolja DEMO izdanja bendova, najbolja 7''EP izdanja i najbolji albumi 2015.godine. Neću više daviti osim kratkog subjektivnog osvrta na vaš odabir sa moje strane. Pa da počnemo...

Ovo je prva lista, lista najboljih DEMO izdanja u 2015. godine.

1.G.L.O.S.S.
https://girlslivingoutsidesocietysshit.bandcamp.com
2.UNION OF FAITH
https://unionoffaith.bandcamp.com
3.FREE
https://freehc.bandcamp.com
4.TRUE IDENTITY
https://reactrecords.bandcamp.com/album/demo-15
5.FIREWALKER
https://firewalkerhc.bandcamp.com
6.NIGHT FORCE
https://nightforce84.bandcamp.com
7.BURST OF RAGE
https://moshersdelight.bandcamp.com/…/mdr-15-burst-of-rage-…
8.DIRECT IMPACT
https://moshersdelight.bandcamp.com/…/mdr-16-direct-impact-…
9.SPIRIT CRUSHER
https://spiritcrusherxxx.bandcamp.com

Realno, GLOSS je zaključao što se tiče DEMO izdanja prošle godine, UOF super isto. Komplet ekipa iz The First Step koliko sam razumeo, samo su bili dugo na pauzi pa nisu hteli da smaraju sa ''comeback''-ovima, reunion i slično, već napravili skroz novu priču. Što se mene tiče, ovo može slobodno da bude i EP jer ni na jedan način ne nagoveštava da je DEMO kvaliteta. FREE je ekipa iz Have Heart...hmmm, po meni previše izvikano zbog ex members-a, kao i True Identity. Ovi ljudi su se raspali kao dinar devedestih, mislim, kakvi su to tekstovi ''my sisters, my brothers'' neki socko socijalizam se provlači i jeftin unity. Da ne veruješ da su ovi ljudi pisali i radili za Champion i Have Heart. Ali vole masa, glasa. Nije strašno kao da glasate za Vučića, to stoji. Tu je Firewalker, miljenik Amera, koji su generalno imali skroz desete liste od Evropljana i nas poslednjih Meksikanaca na Balkanu. Vidi se da je njima ovo matična subkultura i da imaju brrrrdo bendova za koje pojma nemamo ovde. Dobra izdanja sve u svemu, čekirajte ih sve. Mene ova demon izdanja iskreno najviše obraduju i zažare jer su sirovije, prljavije snimljena.

Ovo je lista #2, lista najboljih EP izdanja u 2015. godine.

1. THE FLEX - Don't bother with the outside world, Lockin' Out Records
https://theflex.bandcamp.com
2. UNIFIED RIGHT - S/T, Triple-B Records
https://bbbrecords.bandcamp.com/album/unified-right
3. PURE DISGUST - Chained, Katorga Works records
https://puredisgustdc.bandcamp.com/album/chained
4. SET ADRIFT - на смену тишине, not on label
https://setadrift.bandcamp.com/
5. PROTESTER - No identity, Triple-B Records
https://protester.bandcamp.com/album/no-identity
6. NUCLEAR AGE - The Distinct Sounds of..., React! records
https://reactrecords.bandcamp.com/al…/the-distinct-sounds-of
7. YOUNG HUSBANDS - What Could Possibly Go Right, not on label https://younghusbands.bandcamp.com/
8. HIGHER POWER - Space to breath, Neutral words records
https://higherpowerleeds.bandcamp.com/album/space-to-breathe
9. MUERTO RICO - WORST COAST, not on label
https://muertorico.bandcamp.com/album/worst-coast

Ko nije slušao ovaj EP Young Husbands neka se udari dva puta bičem i nek pušta ovo domaće porodično blago. Majstorija post hardcore zvuka, kao da je ispala iz sredine devedesetih, bar uticajem. Sjajan EP mladih muževa i svakako najbolje domaće izdanje prošle godine. Zajebi šta kaže lista. Tu su još odlični Ukrajinci iz Odese, bend Set Adrift. Ukrajinska i Čileanska scena su mi iskreno najdraže na svetu trenutno. Sve što se vrti oko Amendment recordsa u Čileu je pravo blago za sve vas koji volite DC sound, a Ukrajinci su luuuuudi skroz i više tripuju na neki New Age records eru, Desperate fight i Outspoken, Strain, Shield, Abhinanda. Preeeezakon. Naravno, neizostavno je pomenuti engleski novi hardcore talas koji je preplavio i Evropu i USA, sve osim nas naravno.Odličan The Flex za sve vas koji volite čuti dobar bostan 80s sound uz dozu engleskog oi! zvuka sa ulice i pabova. Zanimljivo je da je cela ta ekipa okupljena oko novog engleskog talasa straight edge. Čekirajte Carry the weight records da dodjete do kvalitetnog dopa za uši. Jeben zvuk. Tu je i par izdanja za NA fanove.

Ouuuuuuyeah. Najbolji albumi 2015e i zlatni Leonardo Di Kaprio pripada ...

1.TURNSTILE - Nonstop feeling, Reaper records
https://turnstilehc.bandcamp.com/
2. xREPENTANCEx - Sickness of Eden, Carry the weight records
https://carrytheweightrecords.bandcamp.com/…/the-sickness-o…
3. FOUNDATION - Turncoat, Jawk records
https://foundationatl.bandcamp.com/album/turncoat
4. BLACKLISTED - When people grow, people go, Deathwish Inc.
https://blacklistedband.bandcamp.com/…/when-people-grow-peo…
5. VIOLENT REACTION - Marching on, Revelation records
https://violentreaction.bandcamp.com/al…/marching-on-lp-2015
6. NO TOLERANCE - You walk alone, Painkiller records
https://painkillerrecords.bandcamp.com/…/pkr-060-you-walk-a…
7. CEREMONY - L shaped man, Matador records
8. SVALBARD - One day all this will end, Holy Roar records
https://svalbard.bandcamp.com
9. TITLE FIGHT - Hyperview, Anti records
https://titlefightmusic.bandcamp.com/album/hyperview

ja bih ovde dodao malo soja maslaca & moje preporuke su sledeće:

Blistered – The Poison of Self Confinement, LP, 6131 Records
http://music.6131records.com/…/the-poison-of-self-confineme…
Spirits - Discontent, LP, State of Mind Records, Reality Records
https://spiritsxxx.bandcamp.com/album/discontent
Miles Away – Tide, LP, Six Feet Under records
https://sixfeetunderrecords.bandcamp.com/…/sfu098-miles-awa…
Chain Rank - Up Against The Wall, LP, Self-released
https://chainrank.bandcamp.com/album/up-against-the-wall
Strung Out - Transmission.Alpha.Delta, LP, Fat Wreck Records
Guidance – Path of grace, LP, Ugly and proud records
https://guidance.bandcamp.com/album/path-of-grace
Xibalba - Tierra Y Libertad, LP, Southern Lord Records
https://xibalbasl.bandcamp.com/album/tierra-y-libertad
Bitter End - Illusions of Dominance, LP, Deathwish Records
https://bitterendband.bandcamp.com/a…/illusions-of-dominance
Discourse - Sanity Decays, LP, Closed Casket Activities
https://discoursexxx.bandcamp.com/album/sanity-decays
Good Riddance – Peace in our time, LP, Fat wreck records

Turnstile je odneo zlatnog Di Kaprija. Bio sam na koncertu istih da čujem ovaj album. Ja i još 20 nas u nekojh rupi u Beču i jasno mi je zašto je ovo svima najbolje izdanje. Momci sviraju nešto što se nikako ne bi trebalo slagati ali njima ovo nekako uspeva i dobija strava groove , kako na plastici, tako i uživo, što je najbitnije. Ne kao ono Recovery izdanje od Anchor na koji svi drkaju po Evropi. Jbt, svi bendovi na festivalima prodaju majice posle koncerta, a ovi prodaju do kasno u noć i to najgoreg dizajna, samo zato jer su hajp kao i Wolf Down. Užas blagi od benda i žali bože svaki bend koji ne može da odsvira uživo svoj album koji prepuca u studiju. Anyway, dosta sam napljuvao Anchor, a mogu jer ih znam i to sam im rekao i uživo. Turnstile totalno druga priča, jako dobar album i zasluženo na tronu daleko po bodovima od ostalih.
Zanimljivo je dosta da je ovde na drugom mestu engleski metal core sastav Repentance. Naravno, ne radi se ovde o metal core-u za pijaca high school botove koji su mi jednako antipatični kao i pristalice SNS-a. Toliko je djubreta koje se provlači kao hardcore da je to mega zanimljivo, ali verovatno ni upola kao što je to u panku. Sreća pa ga i ne slušam, samo bi se nervirao bzvz. Repentance cepa ljuti vegan straight edge po uzoru recimo na 7 generations, Unbroken,...Surovo, ljuto, agresivno, super zvuči, live energija puca na sve strane i .... its gone. Bend više ne postoji, kao i svaki dobar xvx bend, prosečan životni vek im je kao kerovima po Bulevaru. 2 godine. Šteta.
Atlanta koka kola straight edge majstori Foundation su se isto oprostili ovim izdanjem od publike. Svaka čast za ovo, jebeno najbolje od njih do sada i pravi način da se zatvori ta priča. Obaaavezno preslušajte. Blacklisted je isto sjajan album. Violent reaction je još jedan biser iz engleskog novog talasa. Ako može da se kaže za oi! hc da je divan, onda je to ovaj album. Probajte to da kažete za Booze and Glory oi oi oi oi oi
No Tolerance je za sve ljubitelje youth crew zvuka koji nekako preživljava, a Svalbard englesko melodično čedo, malo melo hardcore-a, malo neokrastija. Ne, ne onih sa Fluffa koji su nekom od ekipe oteli kupus jer su ga šutirali i pojeli ga misleći verovatno da je...ne misleći.
Pobratite malo pažnju i na ovu listu ispod, ima tu zanimljivih naslova, poput Blistered i Discourse, koji su pravi 90s sablažnjatori u fazonu ranog Strife recimo, ali dosta je ovo zajebano i vredno vaše pažnje. Za ljubitelje melodičnog hardcore-a tu je novi album Good Riddance. Bez greške, fenomenalno. A tu su i kalifornijski matematičari Strung Out. Ovo je više ako ste upoznati sa nekom Fat Wreck pričom od ranije. Ako niste, i ne gotivite, zaobidjite slobodno.


prijatno slušanje

Bojan 

EDGE DAY x NOVI SAD, 17.10.2015.

Subota, 17.Oktobar i internacionalni dan Straight Edge-a u Novom Sadu. Ovaj dan se obeležava od neke 1999-e, kada je u Bostonu (a gde drugde) organizovan EDGE FEST sa sve oproštajnom svirkom benda IN MY EYES. Posle je ovo okupljanje i festival preraslo u tradiciju i promenilo ime u EDGE DAY. Početkom 2000-ih počinje da se obeležava u Evropi, a 17.Oktobar polako postaje i INTERNATIONAL EDGE DAY koji se slavi na svim kontinentima.

Intoxication is not solution to what we face, willful ignorance will bring no escape.

Novi Sad, Srbija i region dobijaju svoj EDGE DAY 2012. godine, 30 godina od pojavljivanja ove subkulture na hardcorepank sceni. To ne treba da vas čudi, jer ako živite u realnosti, svesni ste koliko je decenija ova zemlja u zaostatku za zapadnim zemljama, odakle ova subkultura nosi korene. Bilo kako bilo, i mi smo osetili potrebu da upoznamo što veći broj ljudi sa idejama koje nosi Straight Edge i uzeli stvar u svoje ruke i evo nas gde jesmo danas, četiri godine posle, četvrti EDGE DAY u Novom Sadu. Neki su nas kritikovali jer se na festivalu pojavljuju bendovi koji se ne opredeljuju kao Straight Edge, ali takav elitistički i isključivi pristip ovoj ideji nije ni bio naš cilj, već promovisanje SXE kroz bendove čiji članovi čine ljudi koji su strejt ali i oni koji to nisu. Ipak je akcenat prvo na toleranciji i zajedništvu, a ne na nametanju svojih stavova. Neke ustupke smo učinili, na koncertu je dozvoljeno konzumiranje alkohola, ali nije duvanski dim...što mislim da je većini posetioca prijalo. Takodje, nasilje, seksizam, droga, rasizam, homofobija nisu dobrodošli u ovoj prostoriji na našu krsnu slavu.

We live. we learn. we grow. we reflect...and we change.

Novi Sad nikada nije imao svoju SxE (Straight Edge) scenu. Devedesetih su tu bili STRIVE FOR MORE, i par bendova inspirisanih, tada veoma popularnim, SxE pravcem u hardcore-u, ali ta scena nije opstala. Svoj revival doživljava negde 2012-e sa bendovima kao što su THROUGH THESE EYES i BECOME AS ONE, koji su sledili taj youth crew sound iz 80-ih i imali strejtere u svojim redovima. Oni su, pored organizovanog EDGE DAY festivala, verovatno najodgovorniji za ponovno interesovanje za ovu ideju na našim prostorima. Nas, realno i danas ima 15-20 kada se okupimo 17.Oktobra ali i to je uspeh u pop kulturi masovne samodestrukcije, pogotovo u ovim uslovima života na našim prostorima. Najviše posetilaca EDGE DAY je zabeležio 2013-e godine, kada je festival posetilo oko 200 posetilaca, a danas se vraća na standardnu brojku za hardcore svirke u Novom Sadu koja broji 60-80 ljudi.

They said i do nothing new just because i stayed true.

U subotu smo se, dakle, ponovo okupili da proslavimo ovaj dan. Pored muzičkih dešavanja, tradicionalno smo pravili i vegansku klopu. Ako neko zna da napravi bolji ''vegan megan'' (paprikaš) od nas novosadjana, neka nas izazove. Siguran sam da bi odvalili i one zabrekle glave po raznim skupovima gde se kuva isti po Vojvodini. Jednom ćemo im pokazati, a to će nam verovatno biti i poslednje jer ne verujem da bi im ego dozvolio da ih pobede veguni u njihovoj veštini. Anyway, drugari iz Madjarske su debelo kasnili i stigli taman na večeru, kao i ostatak ekipe, negde oko 20h. Tada smo saznali da drugari moraju posle certa da se pakuju i da idu kući jer neke članove čekaju porodice za nedeljni ručak, a rentanje kombija odigrava usranu ulogu u ovom slučaju. Najgora stvar koja je mogla da se desi jeste da se isto veče organizovao i festival piva u Fabrici, gde je bukvalno otišlo pola scene. Cifra posetilaca tog dogadjaja je bila oko 1000 ljudi sigurno. Ipak okupilo se kod nas finog sveta, došli su prijatelji iz Beograda, Zrenjanina, Banja Luke, Vrbasa, tako da smo krenuli sa bukom oko 22h.

The more you listen. Do more you know.

Prvi se na binu penju mladjani WRONG WAY KIDS, hardcore punk iz Beograda. Momke sam slušao po prvi put uživo. Brzina, kejos, neodoljivo podseća na 80s hardcorepunk. Oseti se ovde bes i energija koji mogu da imaju samo ovako mladi ljudi. Pevač Nemanja, koji svira bubanj u bendu EAGLEHASLANDED , ovde obučen u kimono ali izgleda da se nije zagrejao dovoljno jer ubrzo se primećuje da je lik na jednoj nozi konstantno i da šanta. Čoveku je ispalo koleno dok je divljao na certu. Bend odvaljuje nastup, a Nemanja sve vreme šanta i urla na mikrofon, sad, da li više reči, da li više psuje, to nek nam on kaže. Posle certa smo ga spakovali u kola i pravac za BG, a ishod možete da vidite na slici ispod. Brz oporavak želimo. Ipak ga čekaju svirke sa BIRDS IN ROW i još jedan cert u NS-u za dve nedelje. 

Drugs and booze. The sure way to lose.

Sportski pozdrav iz Beograda, CIGLA IN D VUGLA se penju sledeći na binu i praše odličan youth crew hardcorepunk sa primesama trashcore-a. Brzo i agresivno. Nemanja (pevač) definitivno najviše voli YOUTH OF TODAY jer neodoljivo podseća na Rej Kapa na bini. Redjaju se stvari koje ne prelaze 2min. Pravi hc. Za razliku od prošlog nastupa u NS-u, bend je sada došao sa svežim EP izdanjem ''Naš trenutak'' i 6 novih stvari. Pala je ovde i obrada legendarnog njujorškog benda BOLD-Wise up. Zaključak: njihov najbolji nastup do sada. Ekipa je posle ostala da poseti gastronomske lokalitete Novog Sada i čekala voz u 5am nazad za BG. A ljudima je problem da dignu dupe kada pada kiša ili kada je hladno, i dodju na neku svirku.

I will not be a slave to addiction...

Središnji deo večeri pripada bendu WROONGG! iz madjarskog grada Szombathely. Posi core sa specifičnim vokalom koji je sve vreme animirao publiku i svoje drugare iz benda. Bend je pored svojih pesama otprašio i obradu IN MY EYES & švedskog OUTLAST-Positive hardcore, positi youth. Za ljubitelje youth crew zvuka mislim da je ovo bio sasvim zadovoljavajući nastup.

Dont die with your eyes closed

Kruna večeri pripada domaćem FIRST FLAME, koji sprema svoj album prvenac. Ekipa je prespremna i za album prvenac i za svoj nastup sa američkim bendom BANE za mesec dana u Novom Sadu. Ovo je bilo bukvalno da se ukopate i slušate. Prevežbano, emocijama nabijeni post hardcore zvuk koji šeta kroz razne pravce kako se odmiče njihov set. U ovom trenutku, sigurno najbolji novosadski hardcore bend. Ostali velikani scene ipak nešto tapkaju u mestu, nadamo se da neće predugo. Šta reći sem da se ovaj album od FIRST FLAME željno isčekuje. Za fanove: BANE, SUPERTOUCH, SHIELD

Straight mind, razor edge, firm footing on social ledge.

Kraj večeri, negde već oko 01h, nastupa bend EXTERMINATING ANGEL iz Budimpešte. Ekipa koja je ostala, nas 30-tak da ih posluša se sigurno nije zajebala. Kakav 90s blast u stilu ALL OUT WAR. Retko, i previše dugo nismo čuli ovaj sound kod nas. Jedino ko se zanima za ovaj zvuk je ALL EXCEPT ONE kod nas, ali su i oni ipak više skloniji nekom INTEGRITY zvuku, pa na nekim pesmama čak bliže i TRIAL-u. EA zvuči kompletno kao bend i časti nas sa obradom TRAGEDY-a. Da li mi je ovaj nastup bio prekratak ili sam se, izgleda, previše zaželeo 90s zvuka, no sve u svemu, koncert je potrajao do 02h posle ponoći.

Pet sjajnih bendova, prava šetnja kroz bogatu istoriju zvuka kroz koju je hardcore prolazio, izuzevši naravno nuzprodukte tipa metalcore-a i takvih sranja koja je eksploatisala industrija zabave, ovaj EDGE DAY je bio muzički savršen. Šteta što to sve nema ko da sluša tj što nema više ljudi zainteresovanih da podrže hardcore bendove. Ali nema veze, ove godine 60, sutra 160. After all...WE WILL HAVE THE STRAIGHT EDGE...AND THEY CAN HAVE THE REST! Posle je nas par strejtera otišlo da se uradi burotisima i zaboli smo u 04am na trgu Slobode gde smo videli toliko idiota i nasilja (bar 3 tuče) i najbizarnije ghoulove noći. Tako da se veče umalo završilo sa EARTH CRISIS rifovima ali...ostali smo POSI...do sledeće godine.

XXX

Become As One - Foundation Crack EP

Srpskoumeaši Become As One su još jedan od bendova sa novim pesmama/izdanjem u inače bogatoj balkanskoj hardcore jeseni. Njihovo izdanje ''Foundation crack'' je pravo osveženje  na ovim prostorima pre svega zbog samog pristupa muzici. Ovde je sa jedne strane prisutna samokritičnost u tekstovima ali kroz lepezu problema i ukazivanje na moguća rešavanja istih. Ako od hardcore očekujete jeftinu zabavu za vaše mišiće ovaj bend vam možda neće ''leći''. Daleko od toga da nema brzog i agresivnog hardcore stila, naprotiv  Morality Zero, koja otvara izdanje, je prva takva. Zatim sledi više melodičan pristup sviranju sa evidentnim uticajima DC škole i kraja 80-ih i početka 90-ih u pesmi  Full (Dis)Closure.
Sledi pesma po kojoj je izdanje i dobilo ime Foundation crack koja me neverovatno podseća na Have Heart i noviju eru hardcore zvuka sa back vokalima i horskim pevanjem koje će vas naterati da zavrtite ovu stvar još koji put i odličnom porukom za sve scenske elitiste:

''We will be the concrete, to fill your spot
To save this wall from another breakdown
We will be the missing card, to replace you
To save this pyramid from another crash !''

Pesme se nastavljaju u youth crew agresivnom fazonu sa stalnim promenama ritma i melodičnim deonicama što odlikuje ovo izdanje.

Sa druge strane zanimljiv je konačno prizemniji pristup aranžmanu i produkciji izdanja. Momci su odlučili da vokal ostave što siroviji i nisu se trudili da vam zamažu uši. Pesme su tako dobile energiju i iskrenost. Možda je jedini munus na ovom izdanju produkcija ostalih instrumenata koja je mogla biti za nijansu sirovija. Ali to nije nikakav minus spram odlične muzike i iskrenih hardcore tekstova. Become as One svakako zaslužuje da se vrti na vašim plejerima, a priliku da gledate ovaj bend imate već 18. oktobra na prvom EDGE danu u Srbiji i to u Novom Sadu. Sa velikom pažnjom ćemo pratiti kojom stazom ide ovaj novosadski youth crew bend.

Za ljubitelje bendova: Have Heart, Champion, Dag Nasty, 411, Turning Point

Facebook

Bandcamp/poslušaj ovde

Bend: Become As One

Album: Foundation crack

Godina: 2012

Izdavačka kuća: Samoizdato

Kvalitet: 320kbps

Tracklist: 

1. Intro

2.Morality Zero

3. Full (Dis)Closure

4. Foundation crack

5. Arrogance Diminishes Wisdom

6. The Dark Passenger

 

Download 

Ako ti se svidja kupi izdanje i podrži bend ovde