EDGE DAY x NOVI SAD, 17.10.2015.

Subota, 17.Oktobar i internacionalni dan Straight Edge-a u Novom Sadu. Ovaj dan se obeležava od neke 1999-e, kada je u Bostonu (a gde drugde) organizovan EDGE FEST sa sve oproštajnom svirkom benda IN MY EYES. Posle je ovo okupljanje i festival preraslo u tradiciju i promenilo ime u EDGE DAY. Početkom 2000-ih počinje da se obeležava u Evropi, a 17.Oktobar polako postaje i INTERNATIONAL EDGE DAY koji se slavi na svim kontinentima.

Intoxication is not solution to what we face, willful ignorance will bring no escape.

Novi Sad, Srbija i region dobijaju svoj EDGE DAY 2012. godine, 30 godina od pojavljivanja ove subkulture na hardcorepank sceni. To ne treba da vas čudi, jer ako živite u realnosti, svesni ste koliko je decenija ova zemlja u zaostatku za zapadnim zemljama, odakle ova subkultura nosi korene. Bilo kako bilo, i mi smo osetili potrebu da upoznamo što veći broj ljudi sa idejama koje nosi Straight Edge i uzeli stvar u svoje ruke i evo nas gde jesmo danas, četiri godine posle, četvrti EDGE DAY u Novom Sadu. Neki su nas kritikovali jer se na festivalu pojavljuju bendovi koji se ne opredeljuju kao Straight Edge, ali takav elitistički i isključivi pristip ovoj ideji nije ni bio naš cilj, već promovisanje SXE kroz bendove čiji članovi čine ljudi koji su strejt ali i oni koji to nisu. Ipak je akcenat prvo na toleranciji i zajedništvu, a ne na nametanju svojih stavova. Neke ustupke smo učinili, na koncertu je dozvoljeno konzumiranje alkohola, ali nije duvanski dim...što mislim da je većini posetioca prijalo. Takodje, nasilje, seksizam, droga, rasizam, homofobija nisu dobrodošli u ovoj prostoriji na našu krsnu slavu.

We live. we learn. we grow. we reflect...and we change.

Novi Sad nikada nije imao svoju SxE (Straight Edge) scenu. Devedesetih su tu bili STRIVE FOR MORE, i par bendova inspirisanih, tada veoma popularnim, SxE pravcem u hardcore-u, ali ta scena nije opstala. Svoj revival doživljava negde 2012-e sa bendovima kao što su THROUGH THESE EYES i BECOME AS ONE, koji su sledili taj youth crew sound iz 80-ih i imali strejtere u svojim redovima. Oni su, pored organizovanog EDGE DAY festivala, verovatno najodgovorniji za ponovno interesovanje za ovu ideju na našim prostorima. Nas, realno i danas ima 15-20 kada se okupimo 17.Oktobra ali i to je uspeh u pop kulturi masovne samodestrukcije, pogotovo u ovim uslovima života na našim prostorima. Najviše posetilaca EDGE DAY je zabeležio 2013-e godine, kada je festival posetilo oko 200 posetilaca, a danas se vraća na standardnu brojku za hardcore svirke u Novom Sadu koja broji 60-80 ljudi.

They said i do nothing new just because i stayed true.

U subotu smo se, dakle, ponovo okupili da proslavimo ovaj dan. Pored muzičkih dešavanja, tradicionalno smo pravili i vegansku klopu. Ako neko zna da napravi bolji ''vegan megan'' (paprikaš) od nas novosadjana, neka nas izazove. Siguran sam da bi odvalili i one zabrekle glave po raznim skupovima gde se kuva isti po Vojvodini. Jednom ćemo im pokazati, a to će nam verovatno biti i poslednje jer ne verujem da bi im ego dozvolio da ih pobede veguni u njihovoj veštini. Anyway, drugari iz Madjarske su debelo kasnili i stigli taman na večeru, kao i ostatak ekipe, negde oko 20h. Tada smo saznali da drugari moraju posle certa da se pakuju i da idu kući jer neke članove čekaju porodice za nedeljni ručak, a rentanje kombija odigrava usranu ulogu u ovom slučaju. Najgora stvar koja je mogla da se desi jeste da se isto veče organizovao i festival piva u Fabrici, gde je bukvalno otišlo pola scene. Cifra posetilaca tog dogadjaja je bila oko 1000 ljudi sigurno. Ipak okupilo se kod nas finog sveta, došli su prijatelji iz Beograda, Zrenjanina, Banja Luke, Vrbasa, tako da smo krenuli sa bukom oko 22h.

The more you listen. Do more you know.

Prvi se na binu penju mladjani WRONG WAY KIDS, hardcore punk iz Beograda. Momke sam slušao po prvi put uživo. Brzina, kejos, neodoljivo podseća na 80s hardcorepunk. Oseti se ovde bes i energija koji mogu da imaju samo ovako mladi ljudi. Pevač Nemanja, koji svira bubanj u bendu EAGLEHASLANDED , ovde obučen u kimono ali izgleda da se nije zagrejao dovoljno jer ubrzo se primećuje da je lik na jednoj nozi konstantno i da šanta. Čoveku je ispalo koleno dok je divljao na certu. Bend odvaljuje nastup, a Nemanja sve vreme šanta i urla na mikrofon, sad, da li više reči, da li više psuje, to nek nam on kaže. Posle certa smo ga spakovali u kola i pravac za BG, a ishod možete da vidite na slici ispod. Brz oporavak želimo. Ipak ga čekaju svirke sa BIRDS IN ROW i još jedan cert u NS-u za dve nedelje. 

Drugs and booze. The sure way to lose.

Sportski pozdrav iz Beograda, CIGLA IN D VUGLA se penju sledeći na binu i praše odličan youth crew hardcorepunk sa primesama trashcore-a. Brzo i agresivno. Nemanja (pevač) definitivno najviše voli YOUTH OF TODAY jer neodoljivo podseća na Rej Kapa na bini. Redjaju se stvari koje ne prelaze 2min. Pravi hc. Za razliku od prošlog nastupa u NS-u, bend je sada došao sa svežim EP izdanjem ''Naš trenutak'' i 6 novih stvari. Pala je ovde i obrada legendarnog njujorškog benda BOLD-Wise up. Zaključak: njihov najbolji nastup do sada. Ekipa je posle ostala da poseti gastronomske lokalitete Novog Sada i čekala voz u 5am nazad za BG. A ljudima je problem da dignu dupe kada pada kiša ili kada je hladno, i dodju na neku svirku.

I will not be a slave to addiction...

Središnji deo večeri pripada bendu WROONGG! iz madjarskog grada Szombathely. Posi core sa specifičnim vokalom koji je sve vreme animirao publiku i svoje drugare iz benda. Bend je pored svojih pesama otprašio i obradu IN MY EYES & švedskog OUTLAST-Positive hardcore, positi youth. Za ljubitelje youth crew zvuka mislim da je ovo bio sasvim zadovoljavajući nastup.

Dont die with your eyes closed

Kruna večeri pripada domaćem FIRST FLAME, koji sprema svoj album prvenac. Ekipa je prespremna i za album prvenac i za svoj nastup sa američkim bendom BANE za mesec dana u Novom Sadu. Ovo je bilo bukvalno da se ukopate i slušate. Prevežbano, emocijama nabijeni post hardcore zvuk koji šeta kroz razne pravce kako se odmiče njihov set. U ovom trenutku, sigurno najbolji novosadski hardcore bend. Ostali velikani scene ipak nešto tapkaju u mestu, nadamo se da neće predugo. Šta reći sem da se ovaj album od FIRST FLAME željno isčekuje. Za fanove: BANE, SUPERTOUCH, SHIELD

Straight mind, razor edge, firm footing on social ledge.

Kraj večeri, negde već oko 01h, nastupa bend EXTERMINATING ANGEL iz Budimpešte. Ekipa koja je ostala, nas 30-tak da ih posluša se sigurno nije zajebala. Kakav 90s blast u stilu ALL OUT WAR. Retko, i previše dugo nismo čuli ovaj sound kod nas. Jedino ko se zanima za ovaj zvuk je ALL EXCEPT ONE kod nas, ali su i oni ipak više skloniji nekom INTEGRITY zvuku, pa na nekim pesmama čak bliže i TRIAL-u. EA zvuči kompletno kao bend i časti nas sa obradom TRAGEDY-a. Da li mi je ovaj nastup bio prekratak ili sam se, izgleda, previše zaželeo 90s zvuka, no sve u svemu, koncert je potrajao do 02h posle ponoći.

Pet sjajnih bendova, prava šetnja kroz bogatu istoriju zvuka kroz koju je hardcore prolazio, izuzevši naravno nuzprodukte tipa metalcore-a i takvih sranja koja je eksploatisala industrija zabave, ovaj EDGE DAY je bio muzički savršen. Šteta što to sve nema ko da sluša tj što nema više ljudi zainteresovanih da podrže hardcore bendove. Ali nema veze, ove godine 60, sutra 160. After all...WE WILL HAVE THE STRAIGHT EDGE...AND THEY CAN HAVE THE REST! Posle je nas par strejtera otišlo da se uradi burotisima i zaboli smo u 04am na trgu Slobode gde smo videli toliko idiota i nasilja (bar 3 tuče) i najbizarnije ghoulove noći. Tako da se veče umalo završilo sa EARTH CRISIS rifovima ali...ostali smo POSI...do sledeće godine.

XXX